Waltey
Kdor zna, dobi dve
Srpske narodne pripovijetke · Vuk Stefanović KaradžićO besedilu
Kdor zna, dobi dve
- Vir
- Srpske narodne pripovijetke
- Avtor
- Vuk Stefanović Karadžić
- Jezik branja
- Slovenščina
- Jezik izvirnika
- Српски
- Čas branja
- 3 min branja
- Obseg
- 3 strani
- Naslov izvirnika
- 046 Ко умије, њему двије
O izvirniku
Srpske narodne pripovijetke
Srbske ljudske pripovedi o junakih, čudežnih bitjih, preizkušnjah in ljudski modrosti. Bralni jezik je Slovenščina, izvirnik pa prihaja iz vira Srpske narodne pripovijetke v jeziku Српски.
Besedilo
Kdor zna, dobi dve
Živela sta stric in nečak, pa je nekoč nečak rekel stricu: »Pojdiva, stric, ropat.« Stric je privolil in sta šla. Po poti sta dohitela moža, ki je na vrvici vodil dva ovna. Tedaj je nečak rekel stricu: »Dajva mu ukrasti tista dva ovna.« Stric pa mu je odgovoril: »Kako naj ju, revež, ukradeva, ko pa ju vodi na vrvici?« Nečak mu je rekel: »Zlahka ju bova ukradla, le meni prepusti.« Nato je pohitel naprej, sezul en opanek in ga vrgel na pot, po kateri je moral priti mož z ovnoma, sam pa se je skril ob poti. Ko je mož z ovnoma prišel mimo, je pobral opanek, pa ga spet vrgel proč, rekoč: »Kaj mi bo en sam?« Ko je nečak to slišal, je spet stekel naprej, sezul še drugi opanek in ga vrgel na pot, nato pa se znova skril. Ko je mož z ovnoma prišel do njega in zagledal še en opanek, mu je bilo žal, da ni pobral prvega, pa je svoja ovna ob poti privezal k drevesu in se vrnil ponj, da bi imel par. Medtem | se je nečak pritihotapil zraven, odvezal ovna in ju odpeljal k stricu. Potem sta stric in nečak šla naprej po roparskih poteh. Tako sta zagledala moža, ki je z dvema voloma oral njivo. Tedaj je nečak rekel stricu: »Dajva mu ukrasti enega vola iz jarma.« Stric pa mu je odgovoril: »Kako naj, revež, ukradeva vola človeku pred očmi?« Nečak je rekel: »Zlahka ga bova ukradla. Le pojdi na tisti kamen, sedi nanj in kar naprej vpij: ‚Čudim se!‘ Ko bo prišel k tebi vprašat, čemu se čudiš, pa mu povej, da se čudiš njemu, ker orje z enim samim volom.« Stric je ubogal nečaka, šel sedet na kamen in začel vpiti: »Čudim se! Čudim se!« Ko se je mož, ki je oral, naveličal njegovega vpitja, je ustavil vola, stopil k njemu in ga vprašal: »Čemu se čudiš, revež?« Stric pa mu je s kamna odgovoril: »Tebi se čudim, ker orješ z enim samim volom.« Orač mu je odvrnil: »Ne orjem z enim, ampak z dvema.« Nato je brž pohitel nazaj k plugu pogledat, ali sta oba vola še tam, toda nečak se je medtem pritihotapil zraven in mu ukradel vola iz jarma. Tako sta stric in nečak gnala pred seboj vola in dva ovna. Od tam sta prišla do neke votline. Tam sta se ustavila, zaklala enega ovna, ga odrla in pristavila na ogenj. Ko je bil pečen, je stric rekel nečaku: »Dajva jesti.« Nečak pa mu je odgovoril: »Saj bova, | stric, samo malo naj se ohladi. Dotlej pa poskusiva drug drugega prestrašiti; kdor drugega prestraši, naj začne prvi jesti.« Stric je privolil, stopil pred votlino in začel strašiti: »Bav! Bav! Bav!« Nečak pa mu je iz votline odgovoril: »Nič se ne bojim tvojega strašenja; saj si ti, stric.« Tedaj je stric stopil noter, nečak pa je šel ven, vzel kožo zaklanega ovna in jo napihnil, nato pa začel udrihati po njej s palico in vpiti: »Joj, za božjo voljo! Nisem bil jaz, stric je bil!« Ko je stric v votlini to zaslišal, se je prestrašil, misleč, da je prišel mož, ki sta mu ukradla ovna, pa jo je po drugi strani praznih rok ucvrl domov, in tako je nečaku ostalo vse. — Kdor zna, temu dva.
Izvirnik
046 Ко умије, њему двије
Naslednje strani prikazujejo izvirno besedilo za primerjavo.
Био стриц и синовац, па рече једноћ синовац стрицу: „Хајде, стрико, да идемо у чету.” Стриц пристане и пођу. Идући путем сустигну једнога чоека ђе води два брава на узлици. Тада рече синовац стрицу: „Хајде да украдемо сна два брава.” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти, кад их води за узлицу?” А он му рече: „Ласно ћемо их украсти, пусти ти мене.” Па онда отиде побрзо напријед, па изује један опанак, па га баци на пут куда ће ударити онај с бравима, па се сакрије украј пута. Кад наљезе онај што ћера два брава, дигне опанак па га опет бади говорећи: „Што ће ми ови један?” Чувши то синовац отрчи опет напријед, па и други опанак изује и баци на пут, па се опет сакрије. Кад онај с бравима опет наљезе, и види још један опанак, онда му буде жао што онај први није узео, па свеже своја два брава крај пута за једно дрво, па се поврне да га узме, да оба састави. У томе | се они пришума па одријеши два брава и одведе стрицу. Послије тога пођу даље стриц и синовац да четују. Идући тако виде једнога чоека ђе оре њиву су два вола. Тада рече синовац стрицу: „Хајде да му украдемо једнога вола из рала.” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти вола испред чоека?” А он рече: „Ласно ћемо украсти. Но пођи на они камен па сједи и вичи једнако: „„чудим се,”” па кад он дође к теби да те пита чему се чудиш, а ти му кажи да се чудиш њему што оре на једном волу.” Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па га стане вика: „Чудим се! чудим се!” Кад се ономе чоеку што ораше већ додија слушајући га, устави волове, па отиде и упита га: „Чему се чудиш, јадан био?” А онај му с камена одговори: „Чудим се тебе што ореш с једнијем волом.” А орач му одговори: „Не орем с једнијем него су два.” Пa ce брже боље врати к ралу да види јecy ли му обадва вола, кад тамо, а синовац се пришумао и украо вола из рала. Тако стриц и синовац ућерају вола и два брава. Идући отоле дођу на једну пећину. Онђе стану па закољу једнога брава, огуле га и припеку. А пошто га испеку, онда стриц рече синовцу: „Хајде да једемо.” А синовац му одговори: „Сад ћемо, | стрико, док се мало охлади. Него дотле ми хајде да се плашимо, па који кога поплаши, онај први да почне јести.” Стриц пристане на то, па изиђе пред пећину и стане баукати: „Бау! бау! бау!” А синовац му одговори из пећине: „Не бојим ти се ја баукања; ти си, стрико.” Тада уђе стриц унутра, а синовац изиђе на поље па узме мјешину од закланога брава, те је напуше па удри по њој палицом и вичи: „Јаох за Бога! нијесам ја, него стрико.” Стриц у пећини кад то зачује, препадне се мислећи да је дошао онај што су му браве украли, па на другу страну бјежи дома без ништа, и тако синовцу остане, све. — Ко умије, њему двије.
Nadaljuj z branjem
