Waltey
Kdor zna, dobi dve
Srpske narodne pripovijetke · Vuk Stefanović KaradžićO besedilu
Kdor zna, dobi dve
- Vir
- Srpske narodne pripovijetke
- Avtor
- Vuk Stefanović Karadžić
- Jezik branja
- English
- Jezik izvirnika
- Српски
- Čas branja
- 4 min branja
- Obseg
- 3 strani
- Naslov izvirnika
- 046 Ко умије, њему двије
O izvirniku
Srpske narodne pripovijetke
Srbske ljudske pripovedi o junakih, čudežnih bitjih, preizkušnjah in ljudski modrosti. Bralni jezik je English, izvirnik pa prihaja iz vira Srpske narodne pripovijetke v jeziku Српски.
Besedilo
Kdor zna, dobi dve
There once were an uncle and a nephew, and one day the nephew said to his uncle, “Come, Uncle, let us go raiding.” The uncle agreed, and off they went. As they walked along the road, they overtook a man leading two sheep on a rope. Then the nephew said to his uncle, “Let us steal those two sheep.” And his uncle answered, “How in the world can we steal them when he is leading them on a rope?” But the nephew said, “We shall steal them easily enough. Just leave it to me.” Then he hurried on ahead, took off one of his leather shoes, and tossed it onto the road where the man with the sheep would pass, then hid by the roadside. When the man driving the two sheep came along, he picked up the shoe, then threw it down again, saying, “What use is one shoe to me?” Hearing this, the nephew ran ahead once more, took off his other shoe, and tossed it onto the road, then hid again. When the man with the sheep came along and saw another shoe, he regretted not having taken the first, so he tied his two sheep to a tree beside the road and went back to fetch it, so that he would have the pair. Meanwhile, | the nephew crept up, untied the two sheep, and led them away to his uncle. After that, the uncle and nephew went on with their raiding. As they walked along, they saw a man ploughing a field with two oxen. Then the nephew said to his uncle, “Let us steal one of his oxen from the plough.” And his uncle answered, “How in the world can we steal an ox right before the man’s eyes?” But he said, “We shall steal it easily enough. Just go and sit on that rock and keep calling out, ‘I wonder!’ Then, when he comes over to ask what you are wondering at, tell him you wonder at his ploughing with only one ox.” The uncle did as his nephew told him, went and sat on the rock, and began calling out, “I wonder! I wonder!” When the man ploughing had had enough of listening to him, he halted his oxen, went over, and asked, “What in the world are you wondering at?” And the uncle answered from his rock, “I wonder at your ploughing with only one ox.” The ploughman replied, “I am not ploughing with one, but with two.” Then he hurried back to the plough to see whether both his oxen were there, only to find that the nephew had crept up and stolen an ox from the plough. So the uncle and nephew drove off an ox and two sheep. Going on from there, they came to a cave. There they stopped, slaughtered one of the sheep, skinned it, and put it on to roast. Once it was roasted, the uncle said to his nephew, “Let us eat.” But the nephew answered, “We shall, | Uncle, as soon as it cools a little. In the meantime, let us try to frighten each other, and whoever frightens the other shall begin eating first.” The uncle agreed, went out in front of the cave, and began bellowing, “Boo! Boo! Boo!” But the nephew answered from inside the cave, “Your bellowing does not frighten me. It is you, Uncle.” Then the uncle went inside, and the nephew went out, took the slaughtered sheep’s skin, blew it up, and began beating it with a stick, crying, “Oh, for God’s sake! It was not me—it was my uncle!” When the uncle heard this inside the cave, he took fright, thinking that the man whose sheep they had stolen had come after them. He fled home by another way, empty-handed, and so everything was left to the nephew. — The clever man gets a double share.
Izvirnik
046 Ко умије, њему двије
Naslednje strani prikazujejo izvirno besedilo za primerjavo.
Био стриц и синовац, па рече једноћ синовац стрицу: „Хајде, стрико, да идемо у чету.” Стриц пристане и пођу. Идући путем сустигну једнога чоека ђе води два брава на узлици. Тада рече синовац стрицу: „Хајде да украдемо сна два брава.” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти, кад их води за узлицу?” А он му рече: „Ласно ћемо их украсти, пусти ти мене.” Па онда отиде побрзо напријед, па изује један опанак, па га баци на пут куда ће ударити онај с бравима, па се сакрије украј пута. Кад наљезе онај што ћера два брава, дигне опанак па га опет бади говорећи: „Што ће ми ови један?” Чувши то синовац отрчи опет напријед, па и други опанак изује и баци на пут, па се опет сакрије. Кад онај с бравима опет наљезе, и види још један опанак, онда му буде жао што онај први није узео, па свеже своја два брава крај пута за једно дрво, па се поврне да га узме, да оба састави. У томе | се они пришума па одријеши два брава и одведе стрицу. Послије тога пођу даље стриц и синовац да четују. Идући тако виде једнога чоека ђе оре њиву су два вола. Тада рече синовац стрицу: „Хајде да му украдемо једнога вола из рала.” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти вола испред чоека?” А он рече: „Ласно ћемо украсти. Но пођи на они камен па сједи и вичи једнако: „„чудим се,”” па кад он дође к теби да те пита чему се чудиш, а ти му кажи да се чудиш њему што оре на једном волу.” Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па га стане вика: „Чудим се! чудим се!” Кад се ономе чоеку што ораше већ додија слушајући га, устави волове, па отиде и упита га: „Чему се чудиш, јадан био?” А онај му с камена одговори: „Чудим се тебе што ореш с једнијем волом.” А орач му одговори: „Не орем с једнијем него су два.” Пa ce брже боље врати к ралу да види јecy ли му обадва вола, кад тамо, а синовац се пришумао и украо вола из рала. Тако стриц и синовац ућерају вола и два брава. Идући отоле дођу на једну пећину. Онђе стану па закољу једнога брава, огуле га и припеку. А пошто га испеку, онда стриц рече синовцу: „Хајде да једемо.” А синовац му одговори: „Сад ћемо, | стрико, док се мало охлади. Него дотле ми хајде да се плашимо, па који кога поплаши, онај први да почне јести.” Стриц пристане на то, па изиђе пред пећину и стане баукати: „Бау! бау! бау!” А синовац му одговори из пећине: „Не бојим ти се ја баукања; ти си, стрико.” Тада уђе стриц унутра, а синовац изиђе на поље па узме мјешину од закланога брава, те је напуше па удри по њој палицом и вичи: „Јаох за Бога! нијесам ја, него стрико.” Стриц у пећини кад то зачује, препадне се мислећи да је дошао онај што су му браве украли, па на другу страну бјежи дома без ништа, и тако синовцу остане, све. — Ко умије, њему двије.
Nadaljuj z branjem
