Waltey

Prevod

Živel je mož, zelo reven in z veliko otroki, tako da jih nikakor ni mogel preživljati. Večkrat je že sklenil, da jih bo nekega jutra pobil, da mu ne bi bilo treba gledati bridkosti, kako mu umirajo od lakote, a žena mu je branila. Neko noč je prišel k njemu v sanjah otrok in mu rekel: »Mož! Vidim, da si se namenil pogubiti svojo dušo in poklati svoje uboge otročiče, in vem, da te pesti huda stiska. Zato boš zjutraj pod svojim vzglavnikom našel ogledalo, rdeč robec in vezeno ruto. Vse troje skrivaj vzemi, nikomur ničesar ne povej in pojdi v ta in ta gozd. V njem boš našel reko; hodi ob njej navzgor, dokler ne prideš do izvira. Tam boš našel dekle, sijoče kakor sonce, z lasmi, razpuščenimi po plečih, in golo, kakor se je rodilo. Pa se varuj, da te ne ovije strupena kača: niti besedice ne spregovori, kajti če spregovoriš, te bo začarala in spremenila v ribo ali kaj drugega, potem pa te bo pojedla. Če ti reče, naj ji po glavi poiščeš uši, ji jih poišči, in ko ji boš prebiral lase, dobro glej: našel boš en sam las, rdeč kakor kri. Izpuli ga in zbeži nazaj. Če pa opazi in steče za teboj, ji vrzi najprej vezeno ruto, nato robec in nazadnje ogledalo. S tem se bo zamotila, ti pa prodaj tisti las kakemu bogatemu človeku. Le glej, da te ne opeharijo, kajti ta las je vreden neizmernega bogastva. Tako boš obogatel in prehranil svoje otroke.« Ko se je siromak zbudil, je našel pod vzglavnikom vse, kakor mu je otrok povedal v sanjah, in se odpravil proti tistemu gozdu. Ko je v njem našel reko, je hodil in hodil ob njej, dokler ni prišel do izvira. Ozrl se je, da bi videl, kje je dekle, in jo zagledal nad jezerom, kako vdeva sončne žarke v šivanko ter na vezilnem obodu veze po platnu, katerega niti so bile iz junaških kit. Brž ko jo je zagledal, se ji je priklonil, ona pa je vstala in ga vprašala: »Od kod si, neznani junak?« On pa tiho! Spet ga je vprašala: »Kdo si? Po kaj si prišel?« in še marsikaj drugega, on pa je molčal kakor kamen in z rokami kazal, kakor da je nem in prosi pomoči. Tedaj mu je rekla, naj ji sede v naročje. Komaj je čakal, da je sedel, ona pa mu je nastavila glavo, naj ji poišče uši. Prebiral ji je lase, kakor da ji išče uši, in komaj našel tisti rdeči las. Ločil ga je od drugih las, ga izpulil, ji skočil iz naročja in zbežal nazaj, kolikor so ga nesle noge. Ona je opazila in se pognala za njim, tik za njegovimi petami. Ko se je ozrl in videl, da ga bo dohitela, je vrgel na pot vezeno ruto, kakor mu je bilo naročeno. Ko je dekle zagledalo ruto, se je sklonilo in jo začelo obračati ter ogledovati, čudeč se vezenini, on pa si je medtem pridobil precejšnjo prednost. Dekle si je zataknilo ruto za nedrje in spet steklo za njim. Ko je videl, da ga bo dohitela, je odvrgel rdeči robec. Spet se je zamotila, ga začudeno ogledovala in obračala, ubogi mož pa ji je medtem spet precej ušel. Tedaj se je dekle razjezilo, vrglo na pot ruto in robec ter se v diru pognalo za njim. Ko je spet videl, da ga bo dohitela, je odvrgel ogledalo. Dekle je naletelo na ogledalo, kakršnega ni videlo še nikoli, in ga pobralo. Ko se je v njem zagledalo, ni vedelo, da vidi samo sebe, temveč je mislilo, da je v njem neka druga, njej podobna, in se je zastrmelo vanj. Mož pa je medtem ušel tako daleč, da ga ni mogla več dohiteti. Ko je videla, da ga ne more ujeti, se je vrnila, mož pa je zdrav in vesel odšel domov. Doma je ženi pokazal tisti las in ji povedal vse, kar se mu je primerilo, ona pa se mu je začela posmehovati in se mu smejati. Toda ni se menil zanjo, temveč je odšel v neko mesto prodat tisti las. Okoli njega so se zbrali vsakršni ljudje in trgovci: eden je ponujal cekin, drugi dva, pa čedalje več in več, dokler niso prišli do stotih zlatih cekinov. Tedaj je za las slišal tudi cesar, poklical moža k sebi in mu rekel, da mu bo zanj dal tisoč cekinov, in mož mu ga je prodal. In kaj je bilo v tistem lasu? Cesar ga je razcepil po dolgem od vrha do dna in v njem našel zapisane mnoge pomembne reči: kaj se je v davnih časih zgodilo in kdaj, vse od stvarjenja sveta. Tako je mož obogatel in srečno živel s svojo ženo in otroki. Otrok, ki je prišel k njemu v sanjah, pa je bil angel, ki ga je poslal Gospod Bog, ker je hotel pomagati ubogemu možu in razodeti skrivnosti, ki dotlej še niso bile znane.

Izvirnik

Био је један чоек, много сиромах и пунан ђеце тако да их никако хранити није могао, и више пута се канио да их једно јутро побије да не гледа јада ђе му од глади умиру, али му жена брањаше. Једну ноћ дође му у сну једно дијете и рече му: "Чоече! видим да си сумао душу да изгубиш и да покољеш ону јадну своју ђечицу, а знам да ти је невоља, него ћеш ујутру наћи под својом узглавницом једно огледало, један фацулет црљен, и једну везену мараму, то све троје узми кридимице и не казуј никоме па хајде у ту и у ту гору, у њој ћеш наћи једну ријеку, па хајде уза њу док јој дођеш на извор, онђе ћеш наћи једну ђевојку сјајну како сунце, просутијех коса низ плећи и голу као од мајке рођену, и чувај се да те љута змија не увије, немој ријечи проговорити, јер ако проговориш затравиће те и претвориће те у рибу или у што друго пак ће те изјести; а ако рече да је побиштеш по глави, обишти је, па пребирајући њезине косе гледај наћи ћеш једну длаку црљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако се она досјети и за тобом почне трчати, баци јој најприђе везену мараму, па фацулет, па најпослије огледало, онда ће се она забавити, а ти ону длаку продај какву богату чоеку; него немој да те преваре, јер ова длака небројено благо ваља; те ћеш се тако обогатити и своју ђецу прехранити." Кад се ови сиромах пробуди нађе све под узглавницом као што му је дијете на сну рекло па онда пут оне горе, кад у њој нађе ријеку, он покрај ње хајде, хајде, док дође на извор. Обазревши се да види ђе је ђевојка угледа је над језером ђе зраке сунчане у иглу удијева, те по ђерђеву везе на поставу којему су жице од јуначкијех перчина. Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: "Откуда си незнани јуначе?" А он муч'! Она га опет запита: "Који си? што си дошао?" и много друго којешта, а он мучи као камен, рукама показујући као да је нијем и да иште помоћи. Онда му она рече да сједе њојзи на скут, а он једва дочека и сједе, а она му подврже главу да је побиште. Он премећући длаке по глави као да је биште, једва нађе ову длаку црљену, па је одвоји од друге косе, изгули је. ђипи јој са скута па бјежи натраг што боље може. Она се досјети па сустопице трком за њим. А он обазревши се кад види да ће га стићи, баци на пут мараму везену како му је речено, а она кад виђе мараму, саже се и поче да је прегледа тамо амо чудећи се ономе везу док он подобро одмаче. А ђевојка стави мараму у њедра, те опет за њим. Он кад виде да ће га стигнути, баци црљени фацулет, а она се опет забави чудећи се и загледајући, док они јадни чоек опет подобро одмаче, а ђевојка се ражљути те баци на пут и мараму и фацулет, те трчке у поћеру за њим. Опет он кад виђе да ће га стићи, баци огледало. Ђевојка кад набаса на огледало којега још нигда није виђела, дигне га па пошто себе у њему виђе, не знајући да је ово она него мислећи да је некака друга налик на њу заблену се у огледало, те чоек одмакне далеко да га већ није могла стићи. А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело. Дошавши дома покаже жени ону длаку и приповједи све шта му се прикојасило, а она му се почне ругати и смијати, али он њу не слушајући пође у некакав град да прода ону длаку. Скупи се око њега свакојијех људи и трговаца: неко даје цекин, неко два, те све више, све више, док дођу до стотине златнијех цекина, у томе за ову длаку чује и цар те дозове овога чоека и рече му да ће му дати за њу хиљаду цекина, и он му је прода. Кад шта је та длака? Цар је расцијепи уздуж с врха до дна, и у њој нађе записано много знатнијех ствари кад се шта догађало у стара времена од постања свијета. Тако они чоек обогати и проживље са својом женом и ђецом. А оно дијете што је на сну долазило, био је андио послан од Господа Бога који је хтио да потпоможе овога јаднога чоека, и да се открију тајне које нијесу биле јавне до онда.

Nalagam bralnik