Waltey

Waltey

Mati je preklela Salomona

Srpske narodne pripovijetke · Vuk Stefanović Karadžić
Kupi e-knjigo Kupi tiskano izdajo

O besedilu

Mati je preklela Salomona

Vir
Srpske narodne pripovijetke
Avtor
Vuk Stefanović Karadžić
Jezik branja
Slovenščina
Jezik izvirnika
Српски
Čas branja
3 min branja
Obseg
3 strani
Naslov izvirnika
043 Соломуна проклела мати

O izvirniku

Srpske narodne pripovijetke

Srbske ljudske pripovedi o junakih, čudežnih bitjih, preizkušnjah in ljudski modrosti. Bralni jezik je Slovenščina, izvirnik pa prihaja iz vira Srpske narodne pripovijetke v jeziku Српски.

Besedilo

Mati je preklela Salomona

Premodri Salomon je nekoč v pogovoru pred svojo materjo dejal, da je mogoče vsako žensko prevarati. Mati ga je zaradi tega hudo oštela in mu govorila, da to ni res. Pozneje je Salomon svoji materi nekako dokazal, da je tudi ona kakor druge ženske. Mati se je zato silno razsrdila in ga preklela, naj ne umre, dokler ne vidi morskih globin in nebesnih višav. Ko se je Salomon že postaral in se je že naveličal živeti na tem svetu, je začel iskati način, kako bi se rešil materinega prekletstva, da bi lahko umrl. Najprej je skoval železno skrinjo, dovolj veliko, da je lahko sedel v njej; na njen pokrov je pritrdil en konec železne verige, dolge približno toliko, kolikor je mislil, da je morje globoko. Nato je zlezel v skrinjo in ženi ukazal, naj ga zapre vanjo in jo vrže v morje, sama pa naj drži drugi konec verige; ko bo skrinja dosegla morsko dno, naj ga potegne na breg. Žena je skrinjo zaprla, zapahnila in vrgla v morje; ko pa je še držala konec verige in skrinje ni mogla izvleči, je prišel nekdo in jo ukanil, češ da so Premodrega skupaj z njegovo skrinjo že zdavnaj požrle ribe in da ga nikoli več ne bo mogla potegniti na suho, zato naj spusti konec verige in gre domov. Tedaj je verigo izpustila in ta je z vso svojo silno težo pritisnila Premodrega v skrinji na morsko dno. Zatem so hudiči našli palico, kapo in oblačilo svetega Janeza ter se sprli, ker niso vedeli, kako naj si vse to razdelijo. Nazadnje so rekli: »Pojdimo k Premodremu, naj nas on razsodi.« Ko so tako izvedeli, kje je Premodri, so se odpravili k njemu na morsko dno, ga poklicali in mu povedali, po kaj so prišli; on pa jim je iz skrinje odgovoril: »Kako naj vas razsodim iz skrinje, ko pa ne vidim ne vas ne tistega, zaradi česar se prepirate? Odnesite me na breg, pa vas bom razsodil.« Hudiči so takoj pograbili skrinjo s Premodrim in jo odnesli na breg. Ko je Premodri stopil iz skrinje in iz rok hudičev vzel tisto, zaradi česar so se sprli, kakor da bi hotel pogledati, kaj je in koliko je kaj vredno, je s palico naredil znamenje križa. Hudiči so se pri priči razbežali vsak na svojo stran in vse je ostalo njemu. Tako je Premodri videl morske globine, nato pa je začel premišljevati, kako bi videl še nebesne višave. Zato je ujel dva noja in jima nekaj dni ni dal ničesar jesti, dokler nista bila pošteno lačna, potem pa jima je na noge privezal veliko košaro. Zlezel je vanjo in sedel, v rokah pa je nad seboj in nad nojema držal pečeno jagnje na dolgem ražnju. Noja sta v želji, da bi dosegla pečenko, poletela v višave in letela tako dolgo, dokler Premodri ni z ražnjem zadel ob nebo. Tedaj je raženj obrnil navzdol in noja sta ga prinesla na zemljo. Tako je videl tudi nebesne višave in je potem umrl.

Izvirnik

043 Соломуна проклела мати

Naslednje strani prikazujejo izvirno besedilo za primerjavo.

Премудри Соломун једноћ у разговору рече пред матером својом да се свака жена може преварити. Мати га за то врло искара говорећи му да то није истина. Послије тога негде Соломун матери својој некако докаже да је и она као и остале жене. Мати се његова за то врло расрди па га прокуне да не умре док не види морске дубине и небеске висине. Пошто Соломун већ остари и већ му се досади живљети на овоме свијету, стане се старати како би се опростио материне клетве, да би могао умријети. Најприје сакује гвозден ковчег, велики како може он у њему сједити; на заклопцу овога ковчега утврди један крај од гвозденијех верига које су биле тако дугачке као што је од прилике мислио да је море дубоко. По том ушавши у ковчег заповједи жени да га заклопи па да баци у море а она да држи други крај од верига, па пошто ковчег падне на дно мора, онда да га извуче на бријег. Жена ковчег затвори и заклопи и баци у море; али докле је још држала крај од верига и није могла ковчега да извуце, доде неко те је превари да су Премудрога с његовијем ковчегом заједно већ одавно рибе прождрле и да га већ никад на сухо извући не може, већ нека пусти крај од верига, па нека иде кући. Онда она вериге испусти, те све са превеликом тежом својом притисну Премудрога у ковчегу на дну мора. Послије тога ђаволи нађу светога Јована штаку и капу и одежду, па се сваде не знајући како ће то подијелити, и најпослије реку: "Хајдемо к Премудроме да нас он намири." И тако дознавши де је Премудри, отиду к њему на дно мора, и дозвавши га кажу му за што су дошли; а он им из ковчега одговори: "Како ћу вас ја из ковчега намирити, кад нити видим вас ни онога око чега се свадате? Него ме изнесите на бријег па ћу вас онда намирити." Ђаволи онда одмах узму ковчег с Премудријем те изнесу на бријег. Кад Премудри изиђе из ковчега и узме у руке од ђавола оно око чега су се посвадали као да види шта је и шта које вриједи, он прекрсти штаком, а ђаволи се одмах разбјегну куд који, те њему остане све. Тако је Премудри видео морске дубине, па онда стане мислити како ће још видети небеске висине. За то ухвати два ноја, па им за неколико дана не да ништа јести док добро огладне, па им онда привеже за ноге велику котарицу у коју он уђе и сједне држећи рукама више себе и више нојева на дугацком ражњу печено јагње. Нојеви желећи да би пециво дохватили, полете у висину и тако су све лећели докле Премудри не удари ражњем у небо, па онда обрне ражањ на ниже те га нојеви снесу на земљу. Тако је видео и небеске висине и послије је умръо.