Waltey

Prevod

Živel je neoženjen mož, pa so mu eni ponujali dekle, drugi vdovo, tretji ločenko. Ni vedel, katero naj vzame, kajti vse tri so bile dobre in lepe. Zato je šel k nekemu starcu vprašat, ali je bolje vzeti dekle, vdovo ali ločenko. Starec pa mu je rekel: »Sinko moj! O tem ti ne znam ničesar povedati, le pojdi k premodremu (tj. Salomonu), on ti bo znal povedati, kaj je bolje; potem pa pridi nazaj in mi povej, kaj ti je rekel.« Mož je tedaj odšel k Salomonovemu dvorcu. Ko je prišel predenj, so ga služabniki vprašali, kaj želi, on pa jim je povedal, da gre k premodremu. Nato ga je neki služabnik odpeljal na dvorišče in pokazal na otroka, ki je zajahal palico in tekal po dvorišču. »Glej, tisti je premodri.« Mož se je začudil in si mislil: »Kaj mi bo znal povedati ta otrok! A ko sem že prišel tako daleč, pa poglejmo, kaj bo rekel!« Nato se je napotil k Salomonu. Ko je prišel do njega, se je ta s svojim konjem lepo ustavil in ga vprašal, kaj želi, mož pa mu je po vrsti povedal, kaj in kako je. Premodri mu je tedaj odgovoril: »Če vzameš dekle, veš ti; če vzameš vdovo, ve ona; če pa vzameš ločenko, se varuj mojega konja!« Nato se je obrnil, moža s koncem palice oplazil po nogah in spet začel tekati po dvorišču. Mož pa si je mislil: »Res sem pravi bedak! Odrasel mož sem, pa sem prišel k otroku, da bi mi svetoval, kako naj se oženim!« Obrnil se je in šel nazaj k starcu vprašat, h komu ga je vendar napotil. Ko je prišel k njemu, mu je ves jezen in kriče povedal, kako se mu je godilo pri premodrem. Starec pa mu je rekel: »Eh, sinko moj! Premodri ni tega rekel kar tako: če vzameš dekle, veš ti, se pravi, da bo mislila, da ti vse veš bolje od nje, in te bo ubogala, kakor boš hotel; če vzameš vdovo, ve ona, se pravi, da je že bila žena in zdaj misli, da vse ve; zato te ne bo hotela ubogati, temveč ti bo hotela v vsem ukazovati; če pa vzameš ločenko, se varuj mojega konja (pa te je s palico po nogah), se pravi, varuj se, da te ne opeče tako, kakor je opekla prvega moža.

Izvirnik

Био човек неожењен, па га једни нудили ђевојком, други удовицом, трећи пуштеницом. Сад он није знао, коју ће узети; зашто су по себи све три биле добре и лијепе; него отида некаком старцу, да га пита: или је боље узети ђевојку, или удовицу, или пуштеницу; а старац му каже: "Синко! ја ти на то не умијем ништа казати, него иди премудроме (т.ј. Соломуну), он ће ти знати казати, шта је боље; па дођи послије, да ми кажеш, шта ти је рекао." Онда човек отиде к Соломунову двору. Кад дође пред двор, питају га слуге, шта ће, а он им каже, да иде премудроме. Онда га узме један слуга, те га уведе у двор, па пружи руку на једно дијете, које бијаше узјало на штап, па трчи по двору. "Ено оно је премудри." Човек се зачуди, па помисли у себи: "Шта ће оно дијете мени знати казати! Али већ кад сам дошао довде, ајде да видим, шта ће рећи!" Па се онда упути к Соломону; а кад дође к њему, он стане лијепо са својим коњем, па га запита, шта ће, а човек му каже све редом шта је и како је. Онда му премудри одговори: "Ако узмеш ђевојку, ти знаш, ако узмеш удовицу, она зна; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња!" па се онда окрене, а човека мало предре крајем штапа преко ногу, и стане опет тркати по двору. Онда човек помисли у себи: "Баш сам права будала! ја матор човек, па сам дошао ђетету, да ме свјетује, како ћу се женити;" па се врати натраг, и отиде оном старцу, да га пита, коме га је свјет! Кад дође старцу, и вичући на њега и срдећи се каже му све како је прошао с премудријем; онда му старац рече: "Е мој синко! није то премудри ништа онако рекао: ако узмеш ђевојку, ти знаш, т.ј. она ће држати, да ти све знаш боље од ње, па ће те слушати какогођ ти оћеш; ако узмеш удовицу, она зна, т.ј. она је већ једном била жена, па сад мисли да све зна; зато неће те ћети слушати, него ће све ћети да ти заповиједа; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња (па тебе стапом преко ногу), т.ј. чувај се да те не ожеже онако, као што је и првог мужа ожегла.

Nalagam bralnik