Waltey

Waltey

Dekle je prekosilo cesarja

Srpske narodne pripovijetke · Vuk Stefanović Karadžić
Kupi e-knjigo Kupi tiskano izdajo

O besedilu

Dekle je prekosilo cesarja

Vir
Srpske narodne pripovijetke
Avtor
Vuk Stefanović Karadžić
Jezik branja
Slovenščina
Jezik izvirnika
Српски
Čas branja
5 min branja
Obseg
4 strani
Naslov izvirnika
025 Дјевојка цара надмудрила

O izvirniku

Srpske narodne pripovijetke

Srbske ljudske pripovedi o junakih, čudežnih bitjih, preizkušnjah in ljudski modrosti. Bralni jezik je Slovenščina, izvirnik pa prihaja iz vira Srpske narodne pripovijetke v jeziku Српски.

Besedilo

Dekle je prekosilo cesarja

Neki siromak je živel v votlini in ni imel ničesar razen hčere, ki je bila zelo modra in je hodila naokrog beračit, pa tudi očeta je učila, kako naj prosi miloščino in modro govori. Nekoč je siromak prišel k cesarju, da bi mu ta kaj podaril; cesar ga je vprašal, od kod je in kdo ga je naučil tako modro govoriti. Povedal mu je, od kod prihaja in da ga je naučila hči. »Od koga pa se je učila tvoja hči?« je vprašal cesar in siromak je odgovoril: »Bog ji je dal modrost in naša bridka revščina.« Tedaj mu je cesar dal trideset jajc in rekel: »Nesi jih svoji hčeri in ji reci, naj mi iz teh jajc izvali piščance. Če ji uspe, jo bom bogato obdaril, če pa ne, te bom dal na muke.« Siromak se je jokaje vrnil v votlino in vse povedal hčeri. Spoznala je, da so jajca kuhana, in rekla očetu, naj gre počivat, ona pa bo za vse poskrbela. Oče jo je ubogal in šel spat, ona pa je vzela lonec, ga napolnila z vodo in bobom ter pristavila na ogenj. Ko je bob skuhala, je zjutraj poklicala očeta in mu rekla, naj vzame ralo in vola ter gre orat ob poti, po kateri bo šel cesar. Naročila mu je: »Ko zagledaš cesarja, vzemi bob in ga začni sejati ter kliči: ›Hajs, vola, Bog pomagaj, da bo kuhani bob obrodil!‹ Ko te cesar vpraša, kako naj kuhani bob obrodi, mu reci: ›Prav tako, kakor naj se iz kuhanih jajc izvalijo piščanci.‹« Siromak je ubogal hčer, odšel in začel orati. Ko je zagledal cesarja, ki se je bližal, je začel klicati: »Hajs, vola, Bog pomagaj, da bo kuhani bob obrodil!« Ko je cesar zaslišal te besede, se je ustavil na poti in rekel siromaku: »Siromak, kako naj kuhani bob obrodi?« Ta mu je odgovoril: »Presvetli cesar, prav tako, kakor naj se iz kuhanih jajc izvalijo piščanci.« Cesar je takoj sprevidel, da ga je tega naučila hči, zato je ukazal služabnikom, naj ga primejo in privedejo predenj. Nato mu je podal povesmo lanu in dejal: »Vzemi to in mi iz tega naredi vse vrvi in jadra, kar jih je treba za eno ladjo. Če ne, boš ob glavo.« Siromak je v velikem strahu vzel povesmo, jokaje odšel domov in vse povedal hčeri. Hči ga je poslala spat in mu obljubila, da bo vse to opravila. Naslednji dan je vzela majhen kos lesa, zbudila očeta in mu rekla: »Na, vzemi ta les in ga nesi cesarju, naj mi iz njega naredi preslico, vreteno, statve in vse drugo, kar potrebujem, pa mu bom naredila vse, kar naroča.« Siromak je ubogal hčer in cesarju povedal vse, kakor ga je naučila. Ko je cesar to slišal, se je začudil in začel premišljevati, kaj naj stori. Potem je vzel majhen kozarček in mu rekel: »Vzemi ta kozarček in ga nesi svoji hčeri, naj mi z njim izprazni morje, da bo tam ostala ravnica.« Siromak je ubogal in jokaje odnesel hčeri kozarček ter ji povedal vse, kar je rekel cesar. Dekle mu je reklo, naj počaka do jutri, pa bo vse uredila. Naslednji dan je poklicala očeta, mu dala funt prediva in rekla: »Nesi to cesarju in mu reci, naj s tem zamaši vse izvire in vsa jezera, pa bom jaz izpraznila morje.« Siromak je odšel in tako povedal cesarju. Ko je cesar videl, da je dekle veliko modrejše od njega, mu je ukazal, naj jo pripelje predenj. Ko jo je pripeljal in sta se oba priklonila, jo je cesar vprašal: »Ugani, dekle, kaj se sliši najdlje?« Dekle je odgovorilo: »Presvetli cesar, najdlje se slišita grom in laž.« Tedaj se je cesar prijel za brado, se obrnil k svojim velikašem in jih vprašal: »Uganite, koliko je vredna moja brada?« Ko so eni govorili toliko in drugi drugače, je dekle vsem odgovorilo, da niso uganili, in reklo: »Cesarjeva brada je vredna toliko kot trije poletni deževi.« Cesar se je začudil in dejal: »Dekle je najbolje uganilo.« Nato jo je vprašal, ali hoče postati njegova žena, in pristavil, da drugače ne more biti. Dekle se je priklonilo in reklo: »Presvetli cesar! Naj bo, kakor želiš, le to te prosim: s svojo roko mi napiši na list, da smem, če bi se kdaj razjezil name in me odgnal od sebe, vzeti s tvojega dvora tisto, kar mi je najljubše.« Cesar je privolil ter ji to napisal in podpisal. Čez nekaj časa se je cesar razjezil nanjo in ji rekel: »Nočem te več za ženo, zato pojdi z mojega dvora, kamor veš in znaš.« Cesarica mu je odgovorila: »Presvetli cesar, ubogala te bom, le dovoli mi, da še to noč prespim tu, jutri pa odidem.« Cesar ji je dovolil prenočiti. Pri večerji mu je cesarica v vino primešala žganja in dišavnih zeli ter ga spodbujala k pitju z besedami: »Pij veselo, cesar, saj se bova jutri razšla, in verjemi mi, da bom bolj vesela, kakor sem bila takrat, ko sem se združila s teboj.« Cesar se je opil in zaspal, cesarica pa je pripravila kočijo in ga odpeljala v skalno votlino. Ko se je cesar v votlini prebudil in videl, kje je, je zavpil: »Kdo me je prinesel sem?« Cesarica mu je odgovorila: »Jaz sem te prinesla.« Cesar jo je vprašal: »Zakaj si mi to storila? Ali ti nisem rekel, da nisi več moja žena?« Tedaj je vzela tisti list in mu rekla: »Res je, presvetli cesar, da si mi to rekel, vendar poglej, kaj si podpisal na tem listu: da smem, ko odidem od tebe, vzeti s seboj tisto, kar mi je v tvojem domu najljubše.« Ko je cesar to videl, jo je poljubil in skupaj sta se vrnila na cesarski dvor.

Izvirnik

025 Дјевојка цара надмудрила

Naslednje strani prikazujejo izvirno besedilo za primerjavo.

Један сиромах живљаше у једној пећини и немаше ништа до једну шћер, која бијаше много мудра и иђаше свуда у прошњу, па и оца свога учаше како ће просити и паметно говорити. Дође једном сиромах к цару да му штогођ удијели; цар га упита окле је и ко га је научио мудро говорити. Ови му одговори окле је и како га је шћер научила. ,.А шћер твоја од кога се научила?" упита цар, а сиромах одговори: "Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина." Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: "Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пилад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке." Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути. Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, иа кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: "Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: ""хај волови, помози Боже да роди варени боб."" Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пилад." Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: "Хај волови, помози Боже да роди варени боб." Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: "Сиромаше, како може родити варени боб?" А он му одговори: "Честати паре, као и из варенијех јаја излећи се пилад." Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: "Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу." Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и плачући отиде дома и каже све својој шћери. Шћер га пошље да спава обећавајући да ће она све то учинити. Сјутрадан узме мали комад дрвета, пак пробуди оца и рече му: "На ти ово дрво и понеси га цару нека ми од њега направи куђељу и вретено и стативе и остало што требује, пак ћу ја њему направити све што наређује." Сиромах послуша шћер и искаже цару све као што га је она научила. Цар чувши ово зачуди се и стане мислити шта ће чинити, па онда дохвати једну малу чашицу и рече му: "Узми ову чашицу и понеси твојој шћери нека ми њом пресека море да остане поље." Сиромах послуша и плачући понесе шћери ону чашицу и каже јој све што је цар рекао. Ђевојка му рече да остави до сјутра и да ће она све учинити А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече "Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море." Сиромах отиде и овако цару рече. Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и обоје се поклоне пред њим, онда је цар запита: "Погоди, ђевојко, шта се може најдаље чути?" Ђевојка одговори "Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж." Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господин запита их: "Погодите колико ваља моја брада?" Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: "Царева брада ваља колико три кише љетне." Цар се зачуди па рече: "Ђевојка је најбоље погодила." Па је онда запита хоће ли бити његова жена, и да друкчије не може бити него тако. Ђевојка се поклони и рече: "Честити царе! како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кад гођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије." Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој: "Нећу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш." Царица му одговори: "Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи." Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: "Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала." Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: "Ко ме овђе донесе?" А царица му одговори: "Ја сам те донијела." Цар је упита: "За што си ти то од мене учинила? да ли ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?" Онда му она извадивши ону карту рече: "Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем." Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор.