Waltey

Prevod

Nekoč je živel car, ki je imel tri sinove in hčer. To je redil v kletki in jo čuval kakor punčico svojega očesa. Ko je deklica odrasla, je nekega večera prosila očeta, naj ji dovoli, da gre z brati malo na sprehod pred dvor, in oče ji je dovolil. A komaj je stopila pred dvor, je z neba nenadoma priletel zmaj, jo zgrabil med brati in jo odnesel v oblake. Bratje so brž stekli k očetu, mu povedali, kaj se je zgodilo, in rekli, da bi radi šli iskat sestro. Oče jim je dovolil, da jo gredo iskat, vsakemu dal konja in vse drugo, kar so potrebovali za pot, in tako so odšli.

Po dolgem potovanju so prišli do čardaka, ki ni bil ne na nebu ne na zemlji. Ko so prispeli tja, so pomislili, ali ni morda v njem njihova sestra, in se nemudoma začeli posvetovati, kako bi splezali vanj. Po dolgem premišljevanju in posvetovanju so sklenili, da bo eden izmed njih zaklal svojega konja, iz konjske kože pa bodo izrezali jermen, ga na enem koncu pritrdili na puščico in jo od spodaj izstrelili z lokom, da se bo trdno zapičila v čardak in bodo lahko splezali po jermenu. Mlajša brata sta rekla najstarejšemu, naj zakolje svojega konja, vendar ni hotel, pa tudi srednji ni hotel. Tedaj je najmlajši zaklal svojega, iz njegove kože izrezal jermen, en konec privezal na puščico in jo z lokom izstrelil v čardak. Ko je bilo treba splezati po jermenu, najstarejši in srednji spet nista hotela, zato je splezal najmlajši.

Ko je priplezal gor, je začel hoditi iz sobe v sobo, dokler ni prišel v sobo, v kateri je zagledal svojo sestro. Sedela je, zmaj pa ji je položil glavo v naročje in spal, medtem ko mu je ona iskala uši. Ko je zagledala brata, se je prestrašila in ga začela tiho prositi, naj zbeži, preden se zmaj prebudi. On pa ni hotel, temveč je vzel buzdovan, zamahnil z njim in udaril zmaja po glavi. Zmaj je v spanju segel z roko na mesto, kjer ga je udaril, in rekel dekletu: »Prav tu me je nekaj pičilo.« Ko je to izrekel, ga je carjevič še enkrat udaril po glavi, zmaj pa je spet rekel dekletu: »Spet me je tu nekaj pičilo.« Ko je še tretjič zamahnil, da bi ga udaril, mu je sestra z roko pokazala, naj ga udari v trebuh. Udaril ga je tja in zmaj je pri priči obležal mrtev. Carjeva hči ga je zvrnila iz naročja, stekla k bratu in se z njim poljubila, nato pa ga prijela za roko in ga začela voditi po vseh sobah. Najprej ga je peljala v sobo, v kateri je bil ob jaslih privezan vranec z vso opravo iz čistega srebra. Nato ga je odvedla v drugo sobo, v kateri je ob jaslih stal belec z opravo iz suhega zlata. Nazadnje ga je odvedla še v tretjo sobo, kjer je bil ob jaslih rumenec, njegova oprava pa je bila okrašena z dragimi kamni. Ko sta si ogledala te sobe, ga je sestra odpeljala v sobo, v kateri je sedelo dekle ob zlatem vezilnem okviru in vezlo z zlato nitjo. Iz te sobe ga je peljala v drugo, v kateri je drugo dekle predlo zlate niti. Nazadnje ga je odvedla v sobo, v kateri je tretje dekle nizalo bisere, pred njo pa je na zlatem pladnju zlata koklja s piščanci zobala bisere.

Ko je vse to obhodil in si ogledal, se je vrnil v sobo, kjer je ležal mrtvi zmaj, ga zvlekel ven in vrgel na zemljo. Ko sta ga brata zagledala, ju je skoraj stresla mrzlica. Nato je najmlajši brat najprej spustil k bratoma svojo sestro, potem pa še vsa tri dekleta, drugo za drugim, vsako z njenim delom. Ko je spuščal dekleta k bratoma, je za vsako povedal, čigava naj bo, tretjo, tisto s kokljo in piščanci, pa je namenil sebi. Brata sta mu zavidala, ker se je izkazal za junaka ter našel in rešil sestro, zato sta prerezala jermen, da ne bi mogel sestopiti. Nato sta na polju našla pastirčka pri ovcah, ga preoblekla in ga namesto svojega brata odpeljala k očetu, sestri in dekletom pa sta ostro zagrozila, naj nikomur ne povedo, kaj sta storila.

Čez nekaj časa je najmlajši brat v čardaku izvedel, da se njegova brata in tisti pastirček ženijo z dekleti. Prav na dan, ko se je poročal najstarejši brat, je zajahal vranca in ravno tedaj, ko so svatje prihajali iz cerkve, priletel mednje ter svojega brata, ženina, malo udaril z buzdovanom po hrbtu, da se je ta pri priči zvrnil s konja. Nato je spet odletel nazaj v čardak. Ko je izvedel, da se ženi tudi srednji brat, je ravno tedaj, ko so svatje odhajali iz cerkve, priletel na belcu in tudi srednjega brata tako udaril, da se je pri priči zvrnil s konja, nato pa spet odletel izmed svatov. Nazadnje je izvedel, da se pastirček ženi z njegovim dekletom. Zajahal je rumenca in priletel med svate prav takrat, ko so prihajali iz cerkve, ter ženina udaril z buzdovanom po glavi, da se je na mestu zgrudil mrtev. Svatje so tedaj planili pokonci, da bi ga ujeli, on pa ni hotel zbežati, temveč je ostal med njimi in razkril, da je on najmlajši carjev sin, ne pa tisti pastirček, in da sta ga brata iz zavisti pustila v čardaku, v katerem je našel sestro in ubil zmaja. Vse to so potrdile tudi sestra in dekleta. Ko je car to slišal, se je razjezil na starejša sinova in ju nemudoma pregnal od sebe, najmlajšega pa oženil z dekletom, ki si ga je izbral, ter mu zapustil prestol, da bi po njem caroval.

Izvirnik

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави. Кад ђевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти. Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако они отиду.

По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши онђе, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се у њ попели, и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли. Млађа два брата рекну најстаријему да он свога коња закоље, али он не шћедне, па ни средњи не шћедне, онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пење уз опуту, опет најстарији и средњи не шћедну се пети, него се попне најмлађи.

Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га биште. Она кад види брата својега, уплаши се и почне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио па рече ђевојци: „Баш овђе ме нешто уједе.“ Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци: „Опет ме нешто овђе уједе.“ Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда узевши га за руку стане га водити кроз све собе. Најприје га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслима привезан с цијелијем такумом од чистога сребра. Потом га одведе у другу собу, у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата. Најпосле га одведе и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на њему такум драгијем камењем искићен. Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је ђевојка једна седила за златнијем ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице испредала. А најпосле уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.

Све ово обишавши и виђевши, врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа кад га виде, умало их грозница не ухвати. Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени. Браћа његова, завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не казују шта су они учинили.

Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па баш кад су сватови из цркве излазили долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа, да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак. Кад дозна да му се и средњи брат жени, а он у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо,па између сватова опет одлети. Напошљетку дознавши да се чобанче његовом ђевојком жени, узјаше на кулаша, и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у комеје он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке. Кад цар то чује, он се наљути на своја два старија сина и оћера их одмах од себе, а њега ожени ђевојком коју је себи изабрао и остави га након себе да царује.

Nalagam bralnik